Padeži u srpskom jeziku: tabela, pitanja, primeri i test
· 6 min čitanja · Autor: Redakcija EasyPass
Padeži su oblici imenica, zamenica, prideva i brojeva kojima se pokazuje njihova uloga u rečenici. Srpski jezik ima sedam padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Menjanje reči po padežima zove se deklinacija, a padež određuješ tako što postaviš padežno pitanje: ko? šta?, koga? čega?, kome? čemu? i tako dalje.
U nastavku imaš tabelu svih padeža sa pitanjima, značenjima, predlozima i primerima, promenu četiri imenice kroz padeže, trikove za prepoznavanje, česte greške i test sa rešenjima.
Koji su padeži u srpskom jeziku? (tabela)
| Padež | Pitanje | Osnovno značenje (služba) | Česti predlozi | Primer |
|---|---|---|---|---|
| Nominativ | ko? šta? | subjekat, imenski deo predikata | nema predloga | Marko čita. |
| Genitiv | koga? čega? | pripadanje, deo celine, odvajanje (odakle?), vreme, uzrok | od, do, iz, s(a), bez, kod, pored, blizu, iznad, ispod, oko, pre, posle, zbog | Ovo je torba moga brata. Vratio se iz škole. |
| Dativ | kome? čemu? | primalac, namena, kretanje ka nekome ili nečemu | k(a), prema, nasuprot, uprkos | Dao sam knjigu sestri. Idemo ka reci. |
| Akuzativ | koga? šta? | pravi (direktni) objekat, pravac kretanja (kuda?), trajanje | u, na, kroz, niz, uz, za, pod, nad, pred | Vidim Marka. Idem u školu. |
| Vokativ | hej! oj! | dozivanje, obraćanje | nema predloga | Profesore, mogu li da pitam? |
| Instrumental | (s) kim? (s) čim? | sredstvo, društvo, mesto (gde?), vreme | s(a), pod, nad, pred, za, među | Pišem olovkom. Šetam sa sestrom. |
| Lokativ | o kome? o čemu? gde? | mesto (mirovanje), tema razgovora, vreme | o, u, na, po, pri | Knjiga je na stolu. Pričamo o filmu. |
Ista reč često ima isti oblik u više padeža (na primer dativ i lokativ: sestri, gradu). Zato padež ne određuješ po obliku, nego po pitanju i značenju u rečenici.
Kako se imenice menjaju po padežima?
Evo četiri imenice različitog roda i oblika, u jednini i množini.
Žena (ženski rod, na -a)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | žena | žene |
| Genitiv | žene | žena |
| Dativ | ženi | ženama |
| Akuzativ | ženu | žene |
| Vokativ | ženo | žene |
| Instrumental | ženom | ženama |
| Lokativ | ženi | ženama |
Grad (muški rod, neživo)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | grad | gradovi |
| Genitiv | grada | gradova |
| Dativ | gradu | gradovima |
| Akuzativ | grad | gradove |
| Vokativ | grade | gradovi |
| Instrumental | gradom | gradovima |
| Lokativ | gradu | gradovima |
Učenik (muški rod, živo)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | učenik | učenici |
| Genitiv | učenika | učenika |
| Dativ | učeniku | učenicima |
| Akuzativ | učenika | učenike |
| Vokativ | učeniče | učenici |
| Instrumental | učenikom | učenicima |
| Lokativ | učeniku | učenicima |
Obrati pažnju na dve stvari. Kod živih imenica muškog roda akuzativ jednine jednak je genitivu (vidim učenika, kao i bez učenika), a kod neživih nominativu (vidim grad, kao i to je grad). A u oblicima učeniče i učenici glas k prelazi u č, odnosno u c. To su palatalizacija i sibilarizacija, o kojima više piše u tekstu Glasovne promene u srpskom jeziku: tabela, primeri i test.
Selo (srednji rod)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | selo | sela |
| Genitiv | sela | sela |
| Dativ | selu | selima |
| Akuzativ | selo | sela |
| Vokativ | selo | sela |
| Instrumental | selom | selima |
| Lokativ | selu | selima |
Kod imenica srednjeg roda nominativ, akuzativ i vokativ uvek imaju isti oblik, i u jednini i u množini. U množini imenica dativ, instrumental i lokativ takođe imaju isti oblik (ženama, gradovima, selima).
Kako da prepoznaš padež u rečenici?
Postupak u tri koraka:
- Pronađi reč čiji padež tražiš i reč od koje zavisi (glagol ili predlog).
- Postavi padežno pitanje uz tu reč: „Marko piše pismo kome?“ (baki), dakle dativ.
- Ako se dva padeža slažu u pitanju ili obliku, upotrebi jedan od trikova ispod.
Genitiv ili akuzativ?
Oba padeža imaju pitanje koga?, a kod živih imenica muškog roda i isti oblik. Zameni imenicu nekom imenicom ženskog roda na -a i oblik će ti odati padež:
- Bio sam kod brata → kod žene (genitiv).
- Vidim brata → vidim ženu (akuzativ).
Lokativ ili akuzativ?
Pitaj se da li je reč o mirovanju ili kretanju:
- Gde? (mirovanje): Sedim u školi. Knjiga je na stolu. To je lokativ.
- Kuda? (kretanje): Idem u školu. Stavi knjigu na sto. To je akuzativ.
Nominativ ili akuzativ?
Kod neživih imenica muškog roda i imenica srednjeg roda ova dva padeža izgledaju isto (sto, selo). Pitaj ko? šta? radi (nominativ, subjekat) ili koga? šta? trpi radnju (akuzativ, objekat). Može i zamena: „Sto je nov“ → „knjiga je nova“ (nominativ), „Kupio sam sto“ → „kupio sam knjigu“ (akuzativ).
Koje greške se najčešće prave sa padežima?
| Pogrešno | Tačno | Pravilo |
|---|---|---|
| Pišem sa olovkom. | Pišem olovkom. | instrumental sredstva ide bez predloga |
| Putujem sa autobusom. | Putujem autobusom. | prevozno sredstvo je sredstvo, bez predloga |
| Idem u školi. | Idem u školu. | kretanje (kuda?) je akuzativ |
| Bio sam u školu. | Bio sam u školi. | mirovanje (gde?) je lokativ |
| Profesor, mogu li da pitam? | Profesore, mogu li da pitam? | za obraćanje se koristi vokativ |
| Idem sa sestrom i s Stefanom. | Idem sa sestrom i sa Stefanom. | sa ispred reči na s, š, z, ž |
Za predlog s / sa važi pravilo: sa se piše ispred reči koje počinju glasovima s, š, z, ž i ispred zamenice mnom (sa sestrom, sa ženom, sa mnom), a u ostalim slučajevima mogu i s i sa (s bratom ili sa bratom).
Proveri znanje: test iz padeža
Odredi padež navedene reči, odnosno uradi ono što se traži. Rešenja su ispod.
- „Marko piše pismo baki.“ U kom padežu je reč baki?
- „Knjiga je na stolu.“ U kom padežu je reč stolu?
- „Vratila se iz Novog Sada.“ U kom padežu je Novog Sada?
- „Domaći pišem olovkom.“ U kom padežu je reč olovkom?
- „Petre, dođi ovamo!“ U kom padežu je reč Petre?
- „Juče sam video brata.“ U kom padežu je reč brata?
- „Ovo je kuća mog brata.“ U kom padežu je reč brata?
- Stavi imenicu iz zagrade u pravilan oblik: „Svako jutro idem u (škola).“
- Ispravi grešku: „Na more putujemo sa kolima.“
- Koji padež se uvek upotrebljava sa predlogom, a koja dva padeža nikada nemaju predlog?
Rešenja
1. dativ (piše kome? baki)
2. lokativ (gde? na čemu? na stolu – mirovanje)
3. genitiv (odakle? iz čega? iz Novog Sada)
4. instrumental (čim? olovkom – sredstvo)
5. vokativ (dozivanje)
6. akuzativ (video koga? – zamena: video ženu)
7. genitiv (čija kuća? – zamena: kuća žene)
8. školu (akuzativ, kuda? – kretanje)
9. Na more putujemo kolima. (instrumental sredstva bez predloga)
10. Uvek sa predlogom: lokativ. Nikad sa predlogom: nominativ i vokativ.
U kom razredu se uče padeži?
Po programu nastave i učenja, padeži se uče u petom razredu osnovne škole. Tada učenici uče promenu imenica (deklinaciju), pojam padeža i osnovna značenja svakog padeža: nominativ kao subjekat, genitiv za pripadanje i deo nečega, dativ za namenu i usmerenost, akuzativ kao objekat, vokativ za dozivanje i obraćanje, instrumental za sredstvo i društvo i lokativ za mesto. Kasnije se značenja padeža proširuju.
Padeži su i deo obrazovnih standarda za završni ispit: od učenika se očekuje da pravilno upotrebljava padeže u rečenici i da poznaje njihova glavna značenja.
Ako ti i dalje nije jasno kako da razlikuješ genitiv od akuzativa ili lokativ od dativa, nekoliko časova sa profesorom srpskog jezika pomaže da kroz mnogo primera padeži počnu da se prepoznaju „na sluh“. Za vežbu kod kuće dovoljno je da u svakom pročitanom pasusu odrediš padeže pet imenica.
