MUDRO postavljanje ciljeva

Postavi ciljeve MUDRO:

Kako da uz jednostavan alat postaviš ciljeve. Evo o čemu se radi. Verovatno si čuo/la za “SMART” metodologiju određivanja ciljeva. Ovo je nešto slično, gotovo isto, ali naša srpska verzija. MUDRO je akronim od sledećih reči:

M-merljivo
U-u određenom vremenu
D-dostižan
R-relevantan
O-određen

Složićeš se veoma jednostavno za zapamtiti, a opet i sam akronim je jedna naša lepa reč, MUDRO. Ovo je dosta o pojmu, hajde da ti pokažem kako treba da izgleda tvoj cilj. Za primer ću uzeti polaganje jednog predmeta, a drugi primer će biti polaganje određenog kolokvijuma. To su negde najčešći ciljevi koje sebi postavljamo, pa hajde da vidiš kako to izgleda.

PRIMER 1:

Cilj: Položiti Međunarodnu ekonomiju

M: Položena međunarodna ekonomija sa ostvarenim bodovima preko 75
U: Položena međunarodna ekonomija u januarsko-februarskom roku
D: Učiću posle svakih predavanja i vežbi i na taj način olakšati pripremu kolokvijuma
R: Polaganjem ću biti korak bliže očišćenoj godini i ostvariću 6 ESP bodova
O: Napraviću plan učenja kako bih se lakše održala motivaciju i fokus

PRIMER 2:

Cilj: Polaganje kolokvijuma iz svih predmeta ovog semestra

M: Polaganje svih kolokvijuma sa makar minimum bodova
U: Polaganje svih kolokvijuma u prvim terminima
D: Polaganje polovine kolokvijuma sa bodovima većim od 80%
R: Polaganjem kolokvijuma ću imati manje gradiva za ispitni rok i bolje ću razumeti naučeno
O: Svaki predmet ću pratiti na predavanjima/vežbama i kod kuće ću redovno pratiti gradivo i biti spremna kada dođe provera znanja

Zašto su bitni ciljevi:

Prethodno sam opisao kako MUDRO da postaviš ciljeve, a ovde ću ti samo kratko predočiti zašto su ciljevi tako bitni. Bez nekog bitnog redosleda, poređani su ovi razlozi.

1. Motivacija, ciljevi kroz njihovu atraktivnost i značajnost za tebe utiču i na motivaciju. Npr. Ukoliko je tvoj cilj samo da izađeš na kolokvijum, to i nije toliko atraktivno, ali ukoliko sebi zacrtaš 80%+ poena na tom kolokvijumu, to postaje atraktivno, izazovno, zanimljivo. 
   
   
2. Atrakcija, ciljeve treba postaviti tako “da te rade”, a nikako da stremiš nečemu što ti nije važno. Kako bi se to izbeglo nemoj slušati druge i ispunjavati njihove ciljeve. Ako želiš više od prolaza, postavi cilj za viši rezultat i na to se fokusiraj prilikom učenja.
   
   
3. Fragmentacija, da bi postigli krajnji cilj, potrebno je da napravimo sebi neke manje, kratkoročnije ciljeve. Tako faktički podelimo jedan veliki cilj (bilo bi dobro da nas taj veliki cilj pomalo i plaši) na manje delove, koji neće biti tako “strašni” i lakše ćemo ih ostvarivati. Obično posle nekog vremena shvatimo da smo ispunili nama najvažniji cilj, a da nismo o njemu razmišljali. 
   
   
4. Sagorevanje, ukoliko ne bismo postavili te kratkoročnije ciljeve, postoji velika mogućnost da će nas konstantno razmišljanje o krajnjem cilju izmoriti. Posledica toga je da ćemo negde na tom putu prosto ostati bez energije, jer ne vidimo jasno da li se krećemo, da li idemo u dobrom pravcu, koliko će nam još trebati, da li smo išta uradili dobro do sada ili tome slično. Ovo su pitanja na koja možemo dobiti odgovor ukoliko postavimo par konkretnih kratkoročnih ciljeva.

Nakon objašnjenja ciljeva, evo primera: Recimo da si na fakultetu s ciljem prosečne ocene preko 9,00 i položenih ispita u julu. Umesto panike, postaviš manje ciljeve – odrediš koje predmete možeš položiti s 10kama i planiraš ostatak. To je snaga kratkoročnih ciljeva koji održavaju fokus i sprečavaju sagorevanje.

Verujemo da će ovoko postavljanje ciljeva značajno olakšati učenje, a ako zatreba pomoć tu su privatni časovi na https://easypass.rs/