Dokazano je da djaci ne žele da uče od veštačke inteligencije i chatbota

U Amerci je uradjeno istraživanje i eksperimentalni test – učenje sa veštačkom inteligencijom (AI chatbot).

Ovo je retko i korisno istraživanje korišćenja nove tehnologije u školi. Tehnologiju koja je testirana i radi za osnovnu namenu za koju je kreirana, sada testiramo da li će dovesti do poboljšanja kvaliteta života studenata matematike i profesora. Sledi nekoliko razloga sa najvažnijim na kraju:

Neefikasno podučavanje:

Ključna kompetencija čak i srednje kvalifikovanih nastavnika je njihova osetljivost na potrebe učenika. Da li je učenik fokusiran? Da li učeniku fali vrlo malo da nauči? Da li je ovaj učenik spreman za još jedan zadatak ili pitanje?

Primer iz nekog drugog vremena gde profesor ubeđuje učenika da zna nešto veoma korisno kada je učenik siguran da ne zna. Profesor se više puta opire rešavanju problema za studenta jer zna da je on samo jedno pitanje udaljen od toga da shvati da i sam zna odgovor.

Dobar profesor će znati da navede učenika na razmišljanje i do tačnog odgovora, pre nego samo pružanje tačnog odgovora.
AI chatbot ne pokazuje ništa od te osetljivosti, odmah odgovara na glavno pitanje o kojem je učenik trebalo da razmisli.

Nejjasna implementacija u učionici:

Zagovornici tvrde da bi čet-botovi u učionici mogli da reformišu podučavanje automatskim prilagođavanjem odgovora učenicima, omogućavajući im da rade na časovima sopstvenim tempom.

Nigde još uvek ne vidimo da je ovo obećanje ilustrovano. 

Dobar primer korišćenja veštačke inteligencije uz pomoć profesora: profesor može da prepozna šta je potencijalno nepoznata reč ili termin za učenike. Predložiti učenicima da zatraže pomoć bota za podučavanje koji koristi veštačku inteligenciju i pojasne nepoznati termin.

Nedostatak komunikacije i emocija:

Većina učenika koji su zajedno u učionici sa drugim učenicima ne želi da razgovara sa svojim računarom. Ne žele da ih računar pohvali i vidi kao pametne i uspešne. Žele da ih kompetentan profesor pohvali ili da sugestiju.

Mogli bismo se nadati, možda, da će učenici koristiti ove chat botove kod kuće kada su daleko od učenika iz razreda ili profesora. Ali učenici koji će najverovatnije imati resurse da koriste ove robote za ćaskanje van škole – vreme, pažnja, internet, računar, znanje kako formulisati pitanje kao i tumačenje rezultata – moraju želeti pre svega da ih koriste.

Da zaključimo:

Iako se tehnologija veštačke inteligencije i chatbotova sve više primenjuje u obrazovnom sektoru, postoji dokaz da đaci imaju određene rezerve prema tome da uče od veštačke inteligencije i chatbota. Ove rezerve mogu biti rezultat nekoliko faktora, kao što su nedostatak ljudske interakcije, nedostatak emocija ili nedovoljna sposobnost pružanja individualne podrške.

Međutim, važno je napomenuti da je ova tema još uvek relativno nova, a percepcija đaka može se menjati kako se tehnologija dalje razvija i prilagođava njihovim potrebama. Ključno je da se veštačka inteligencija i chatbotovi koriste kao podrška i alat za unapređenje učenja, uz održavanje balansa sa tradicionalnim metodama nastave i ljudskom interakcijom.

Da bi se đaci motivisali za učenje od veštačke inteligencije i chatbota, potrebno je stvoriti ravnotežu između tehnoloških inovacija i ljudske interakcije kako bi se stvorilo optimalno okruženje za učenje. Uz pravilno usmeravanje i primenu, veštačka inteligencija i chatbotovi mogu doprineti obrazovanju, unapređujući efikasnost, pristupačnost i personalizaciju obrazovnog iskustva.

Učite uz korišćenje najmodernijih tehnologija i posvećene profesora na individualnim privatnim časovima – Zakažite čas na EasyPass.rs.