Vrste reči u srpskom jeziku: tabela, primeri i test

U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči. Pet su promenljive: imenice, zamenice, pridevi, brojevi i glagoli. Pet su nepromenljive: prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici. Promenljive reči menjaju oblik (knjiga – knjige – knjigom, čitam – čitao), a nepromenljive uvek glase isto (juče, na, ali, li, oh).

Ispod je tabela sa svih deset vrsta, zatim svaka posebno, saveti kako da razlikuješ slične reči, analiza jedne rečenice reč po reč i test sa rešenjima.

Koje su vrste reči u srpskom jeziku?

Imenice, zamenice, pridevi i brojevi zajedno se zovu imenske reči, jer se menjaju po padežima (deklinacija). Glagoli se menjaju po licu, broju i vremenu (konjugacija).

Promenljive vrste reči

Imenice

Imenice su nazivi za bića, predmete, pojave i pojmove: učiteljica, pas, sto, kiša, ljubav. Mogu biti vlastite (Beograd, Ana) i zajedničke (grad, devojčica). Imaju rod (muški, ženski, srednji), broj (jednina, množina) i menjaju se po padežima, o čemu više piše u tekstu Padeži u srpskom jeziku: tabela, pitanja, primeri i test.

Pazi na glagolske imenice: trčanje, pisanje, učenje. Iako potiču od glagola, one su imenice, jer odgovaraju na pitanje šta? i menjaju se po padežima (bez učenja, o pisanju).

Zamenice

Zamenice zamenjuju imenicu ili ukazuju na nju, da se ista reč ne bi ponavljala: Marko je stigao. On je umoran. Najvažnije vrste:

• lične: ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni,
• povratna: sebe, se,
• prisvojne: moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov, i povratno-prisvojna svoj,
• pokazne: ovaj, taj, onaj,
• upitno-odnosne: ko, šta, koji, čiji, kakav,
• neodređene, odrične i opšte: neko, niko, svako, nešto, ništa, sve.

Reči moj, ovaj i koji ponašaju se kao pridevi (moja knjiga, mojoj knjizi), ali su zamenice. Zovu se pridevske zamenice.

Pridevi

Pridevi kazuju kakvo je nešto, čije je ili od čega je napravljeno:

• opisni: lep, visok, zanimljiv (kakav?),
• prisvojni: mamin, Markov, bratovljev (čiji?),
• gradivni: drveni, zlatan, staklen (od čega?).

Slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu (lep dečak, lepa devojčica, lepo dete), a opisni pridevi se i porede: lep – lepši – najlepši.

Brojevi

Brojevi kazuju koliko čega ima ili koje je nešto po redu:

• osnovni: jedan, dva, tri, deset, sto (koliko?),
• redni: prvi, drugi, deseti (koji po redu?),
• zbirni: dvoje, troje, petoro (dvoje dece).

Brojevi spadaju u promenljive reči, iako se većina osnovnih brojeva od pet naviše ne menja (sa pet drugova). Menjaju se jedan, dva, tri i četiri (jednog, dvaju) i svi redni brojevi (prvog, prvom).

Glagoli

Glagoli označavaju radnju (pisati, trčati), stanje (spavati, sedeti) ili zbivanje (grmeti, sevati). Menjaju se po licu, broju i vremenu: pišem, pišeš, pisao sam, pisaću. U glagole spadaju i pomoćni glagoli jesam i biti, koji pomažu u građenju glagolskih oblika: je pročitao, bio sam.

Nepromenljive vrste reči

Prilozi

Prilozi kazuju okolnosti pod kojima se vrši radnja. Najčešće stoje uz glagol:

Prilozi za način mogu da se porede (brzo – brže – najbrže), ali se ne menjaju po padežima, licu ni vremenu, pa se ubrajaju u nepromenljive reči.

Predlozi

Predlozi pokazuju odnos između pojmova i uvek stoje ispred imenske reči u nekom padežu: u školi, na stolu, kod bake, iz grada, pored reke, za mamu. Sami, bez reči uz koju idu, nemaju pravo značenje.

Veznici

Veznici povezuju reči ili rečenice: Ana i Marko, hteo sam da dođem, ali sam se razboleo. Česti veznici: i, pa, te, a, ali, nego, ili, da, jer, pošto, ako, kada, dok, iako.

Rečce

Rečce izražavaju stav govornika prema onome što kaže: pitanje (li, zar, da li), potvrdu (da), odricanje (ne), isticanje (čak, baš, i, samo), pokazivanje (evo, eto, eno), želju (neka). Primeri: Zar ne znaš? Baš je lepo. Evo autobusa.

Uzvici

Uzvici izražavaju osećanja (oh, joj, uh, au), služe za dozivanje i skretanje pažnje (ej, hej, alo) ili podražavaju zvukove (av-av, mjau, bum, tras). Iza njih obično stoji zarez ili uzvičnik: Joj, zakasnili smo!

Kako da razlikuješ slične reči?

Ista reč može biti različita vrsta reči, zavisno od toga kako je upotrebljena u rečenici. Zato vrstu reči uvek određuješ u rečenici, a ne napamet.

Najkorisnije pravilo: predlog uvek traži reč iza sebe. Ako iza reči kao što su blizu, pored, ispred, iza ili posle nema imenske reči u padežu, to je prilog.

Rešen primer: vrste reči u rečenici

Odredićemo vrstu svake reči u rečenici:

Oh, juče je moja sestra brzo pročitala dve zanimljive knjige o životinjama i čak je napisala sastav.

U samo jednoj rečenici našlo se svih deset vrsta reči.

Proveri znanje: test iz vrsta reči

Odredi vrstu istaknute reči.

1. Ona lepo peva.
2. To je lepo pismo.
3. Knjiga je na stolu.
4. Stanuje blizu.
5. Stanuje blizu škole.
6. Da, gotov sam.
7. Želim da učim.
8. Ih, opet kasniš!
9. Kupio sam tri sveske.
10. Oni stižu sutra.
11. Zar ne znaš?
12. Kojoj vrsti reči pripada reč trčanje?
13. Nabroj nepromenljive vrste reči.
14. Zašto su brojevi promenljiva vrsta reči iako se broj pet ne menja?

Rešenja

1.  prilog (za način; kako peva?)
2.  pridev (opisni; kakvo pismo?)
3.  predlog (uz lokativ: na stolu)
4.  prilog (za mesto; iza njega nema reči u padežu)
5.  predlog (uz genitiv: blizu škole)
6.  rečca (za potvrđivanje)
7.  veznik (uvodi rečenicu da učim)
8.  uzvik
9.  broj (osnovni)
10. zamenica (lična)
11. rečca (upitna)
12. imenica (glagolska imenica; šta? – trčanje)
13. prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici
14. menjaju se jedan, dva, tri, četiri i svi redni
    brojevi (prvi, prvog, prvom), pa se brojevi kao
    vrsta reči ubrajaju u promenljive

U kom razredu se uče vrste reči?

Imenice, glagole i prideve deca upoznaju već u nižim razredima osnovne škole, a do četvrtog razreda uče i lične zamenice i brojeve. U petom razredu vrste reči se sistematizuju i dele na promenljive i nepromenljive, a u šestom i sedmom razredu se produbljuju: vrste zamenica, glagolski oblici, poređenje prideva. Uz to se uče i glasovne promene, koje se vide upravo kada se promenljive reči menjaju.

Vrste reči su i deo obrazovnih standarda za završni ispit: na testu iz srpskog jezika često se traži da odrediš vrstu podvučene reči ili da u rečenici pronađeš reč određene vrste. Ako ti se mešaju prilozi i predlozi ili zamenice i pridevi, profesor srpskog jezika može da prođe sa tobom kroz tipične zadatke sa završnog ispita, a ti u međuvremenu u svakoj pročitanoj rečenici pokušaj da odrediš vrstu bar pet reči.