Glasovne promene u srpskom jeziku: tabela, primeri i test
· 8 min read · Author: EasyPass editorial team
Glasovne promene su promene glasova do kojih dolazi kada se reči menjaju po oblicima ili kada se od jedne reči gradi druga. Kada se glasovi nađu jedan pored drugog, neki se teško izgovaraju, pa se menjaju, stapaju ili gube: junak postaje junače i junaci, mlad postaje mlađi, a Srb i -ski daju srpski.
Odmah ispod je zbirna tabela, a zatim svaka glasovna promena posebno, sa pravilom, primerima i izuzecima. Na kraju su saveti kako da razlikuješ slične promene i test sa rešenjima.
Koje su glasovne promene u srpskom jeziku?
| Glasovna promena | Šta se menja | Primeri |
|---|---|---|
| Palatalizacija | k, g, h → č, ž, š | junak – junače, drug – druže, ruka – ručica |
| Sibilarizacija | k, g, h → c, z, s ispred i | junak – junaci, noga – nozi, siromah – siromasi |
| Jotovanje | suglasnik + j stapaju se u nov glas | mlad – mlađi, pisati – pišem, grub – grublji |
| Jednačenje po zvučnosti | zvučni ↔ bezvučni suglasnik | Srb + ski – srpski, sladak – slatka |
| Jednačenje po mestu tvorbe | s, z → š, ž; n → m | nositi – nošnja, stan – stambeni |
| Gubljenje suglasnika | jedan suglasnik ispada | od + deliti – odeliti, otac – oca |
| Nepostojano a | a se javlja u jednom, a nestaje u drugom obliku | momak – momka, dobar – dobra |
| Prelazak l u o | l na kraju sloga prelazi u o | videl – video, posao – posla |
Šta je palatalizacija?
Pravilo: suglasnici k, g, h prelaze u č, ž, š ispred samoglasnika e, kao i ispred nekih nastavaka za građenje reči.
Gde se javlja:
- u vokativu jednine imenica muškog roda: junak → junače, drug → druže, Bog → Bože, siromah → siromaše,
- u prezentu nekih glagola: peći → pečem, moći → možeš, vući → vučeš,
- u građenju reči: ruka → ručica, knjiga → knjižica, muka → mučiti, drug → družiti.
Isto se dešava i sa c i z u vokativu: zec → zeče, stric → striče, knez → kneže.
Šta je sibilarizacija?
Pravilo: suglasnici k, g, h prelaze u c, z, s ispred samoglasnika i.
Gde se javlja:
- u množini imenica muškog roda (nominativ, dativ, instrumental i lokativ): junak → junaci, junacima; bubreg → bubrezi; siromah → siromasi,
- u dativu i lokativu jednine imenica na -a: ruka → ruci, noga → nozi, snaha → snasi,
- u imperativu nekih glagola: reći → reci, peći → peci, leći → lezi.
Izuzeci. U dativu i lokativu jednine sibilarizacije nema:
- kod ličnih imena: Milka → Milki, Olga → Olgi,
- kod imenica od milja: baka → baki, seka → seki,
- kod imenica na -čka, -cka i -ćka, gde bi se dobila teška grupa glasova: mačka → mački, tačka → tački, kocka → kocki.
Kod nekih imenica norma dozvoljava oba oblika, pa u slučaju dileme proveri u Pravopisu.
Šta je jotovanje?
Pravilo: glas j se stapa sa suglasnikom ispred sebe i od njih nastaje novi glas.
| Spoj | Rezultat | Primeri |
|---|---|---|
| t + j | ć | ljut → ljući, cvet + je → cveće, brat + ja → braća |
| d + j | đ | mlad → mlađi, glodati → glođem |
| s + j | š | visok → viši, pisati → pišem |
| z + j | ž | brz → brži, kazati → kažem |
| k + j | č | jak → jači, plakati → plačem |
| g + j | ž | drag → draži, lagati → lažem |
| h + j | š | tih → tiši, mahati → mašem |
| n + j / l + j | nj / lj | tanak → tanji, seliti → preseljen |
| st + j | šć | list + je → lišće |
| p, b, m, v + j | plj, blj, mlj, vlj | skup → skuplji, grub → grublji, lomiti → lomljen, loviti → lovljen |
Kod usnenih suglasnika (p, b, m, v) j se ne stapa, nego se između njih javlja l: skup + ji → skuplji. To se zove umetanje l (epentetsko l).
Jotovanje se najčešće vidi u komparativu prideva (mlađi, jači, brži), u prezentu glagola (pišem, kažem), u trpnom pridevu (lovljen, lomljen) i u zbirnim imenicama (cveće, lišće, groblje).
Šta je jednačenje suglasnika po zvučnosti?
Pravilo: kada se dva suglasnika različite zvučnosti nađu jedan pored drugog, prvi se izjednačava sa drugim. Zvučni ispred bezvučnog postaje bezvučan, a bezvučni ispred zvučnog postaje zvučan.
Parovi suglasnika:
| Zvučni | b | d | g | z | ž | đ | dž |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Bezvučni | p | t | k | s | š | ć | č |
Primeri:
- zvučni u bezvučni: Srb + ski → srpski, sladak → slatka, težak → teška, vrabac → vrapca,
- bezvučni u zvučni: svat + ba → svadba, kositi → kosidba, s + baciti → zbaciti, s + gaziti → zgaziti.
Izuzeci (odstupanja u pisanju):
- d se ne menja ispred s i š: predsednik, gradski, ljudski, podsetiti, odštampati. Izgovara se „pretsednik“, ali se piše predsednik, da bi se video koren reči.
- strana imena i reči obično zadržavaju izvorni oblik: Habsburg, gangster.
Šta je jednačenje suglasnika po mestu tvorbe?
Pravilo: suglasnik se prilagođava susednom suglasniku po mestu na kome se izgovara. Program nastave i učenja ovu promenu naziva jednačenje suglasnika po mestu izgovora.
- s i z prelaze u š i ž ispred č, ć, đ, dž, lj, nj: nositi → nošnja, voziti → vožnja, paziti → pažnja, misliti → mišljenje, pas + če → pašče,
- n prelazi u m ispred b i p: stan → stambeni, odbrana → odbrambeni, zelen + bać → zelembać.
Izuzeci: n ispred b i p ostaje u nekim složenicama: jedanput, vanbračni.
Često se u istoj reči vrše dve promene. U reči iščupati (iz + čupati) z prvo prelazi u s ispred bezvučnog č (jednačenje po zvučnosti), a s zatim u š (jednačenje po mestu tvorbe). Isto je i u raščistiti (raz + čistiti).
Šta je gubljenje suglasnika?
Pravilo: kada se nađu suglasnici koji zajedno otežavaju izgovor, jedan od njih se gubi.
- dva ista suglasnika svode se na jedan: od + deliti → odeliti, bez + zakonje → bezakonje, raz + sipati → rasipati,
- t i d se gube ispred c i č: otac → oca, oci,
- t se gubi u grupi st ispred n: radost → radosni, bolest → bolesni.
Izuzeci: dva ista suglasnika ostaju u superlativu (najjači, najjeftiniji) i u nekim složenicama i stranim rečima (postdiplomski).
Šta je nepostojano a?
Pravilo: nepostojano a je samoglasnik a koji se u nekim oblicima iste reči javlja, a u drugim nestaje.
Gde se javlja:
- u nominativu jednine imenica muškog roda: momak – momka, vrabac – vrapca, pas – psa, san – sna,
- u genitivu množine: momaka, sestara, devojaka,
- u muškom rodu prideva (neodređeni vid): dobar – dobra, sladak – slatka,
- u radnom glagolskom pridevu muškog roda: rekao – rekla, pekao – pekla.
Pazi: u primerima vrabac – vrapca i sladak – slatka posle gubljenja a vrši se i jednačenje po zvučnosti.
Šta je prelazak l u o?
Pravilo: l prelazi u o kada se nađe na kraju sloga, odnosno na kraju reči ili ispred suglasnika.
Gde se javlja:
- u radnom glagolskom pridevu muškog roda: video, čitao, bio, radio (ali: videla, čitala),
- kod imenica: posao – posla, orao – orla, pepeo – pepela, čitalac – čitaoca,
- kod prideva: debeo – debela, veseo – vesela, topao – topla,
- u građenju reči: selo → seoski.
Izuzeci: l ostaje u mnogim rečima stranog porekla (hotel, general, bicikl) i u rečima kao što su molba, žalba, selidba, bolnica, bol.
Uz ovu promenu ponekad ide i sažimanje samoglasnika: od stol nastaje stoo, a zatim sto.
Kako da razlikuješ slične glasovne promene?
| Ako vidiš… | Pitaj se… | Odgovor |
|---|---|---|
| k, g, h → č, ž, š | da li je u nastavku glas j (-ji, -jem, -jen, -je)? | ako jeste, jotovanje (jak – jači); ako nije, palatalizacija (junak – junače) |
| k, g, h → c, z, s | — | uvek sibilarizacija (junaci, ruci) |
| s, z → š, ž | da li iza stoji j? | ako stoji j, jotovanje (pisati – pišem); ako stoji č, nj, lj…, jednačenje po mestu tvorbe (nošnja) |
| promena zvučnosti (b → p, d → t, s → z) | — | jednačenje po zvučnosti (srpski, svadba) |
| n → m ispred b, p | — | jednačenje po mestu tvorbe (stambeni) |
Glasovne promene se najlakše uočavaju kada uporediš oblike iste reči: osnovni oblik (junak, mlad, stan) i oblik u kome je došlo do promene (junaci, mlađi, stambeni). Zato je dobro poznavati i padežne oblike, o kojima pišemo u tekstu Padeži u srpskom jeziku: tabela, pitanja, primeri i test.
Proveri znanje: test iz glasovnih promena
Napiši koja glasovna promena je izvršena, odnosno uradi ono što se traži.
- junak → junače
- ruka → ruci
- mlad → mlađi
- Srb + ski → srpski
- stan → stambeni
- čital → čitao
- momak → momaka (genitiv množine)
- bez + zakonje → bezakonje
- Koje dve glasovne promene se vrše u reči iščupati (iz + čupati)?
- Napiši dativ jednine imenice noga i navedi koja promena se vrši.
- Zašto u dativu jednine imenice baka pišemo baki, a ne baci?
- Zašto se piše predsednik, a ne pretsednik?
Rešenja
1. palatalizacija (k → č ispred e, vokativ)
2. sibilarizacija (k → c ispred i, dativ/lokativ)
3. jotovanje (d + j → đ, komparativ)
4. jednačenje suglasnika po zvučnosti (b → p ispred s)
5. jednačenje suglasnika po mestu tvorbe (n → m ispred b)
6. prelazak l u o
7. nepostojano a
8. gubljenje suglasnika (z + z → z)
9. jednačenje po zvučnosti (z → s) i
jednačenje po mestu tvorbe (s → š)
10. nozi – sibilarizacija (g → z ispred i)
11. baka je imenica od milja, a kod njih se
sibilarizacija ne vrši
12. d se ispred s i š ne menja u pisanju
(odstupanje od jednačenja po zvučnosti)
U kom razredu se uče glasovne promene?
Po programu nastave i učenja, glasovne promene se uče u šestom razredu osnovne škole. Učenik tada treba da razlikuje vrste glasovnih promena u jednostavnim primerima i da piše u skladu sa normom. Glasovne promene su i deo obrazovnih standarda za završni ispit, pa ih vredi ponoviti u osmom razredu: na testu se traži da prepoznaš glasovnu promenu u reči ili da napišeš pravilan oblik.
Ako ti se promene i dalje mešaju, najviše pomaže vežba na mnogo primera, uz nekoga ko ti odmah kaže gde grešiš. Profesor srpskog jezika može za nekoliko časova da prođe sa tobom kroz tipične zadatke sa završnog ispita, a ti u međuvremenu u svakoj pročitanoj strani potraži bar tri reči u kojima je izvršena neka glasovna promena.
